Đulija Gerga i Alfred Abraham najaktivniji planinari Vojvodine 

28. mart 2021.

 planinarstvo  

facebook

Prema svojevrsnoj statističkoj tabeli Planinarski savez Vojvodine od 1997. godine (2001. za žene) vodi evidenciju o najaktivnijim planinarima i klubovima. U prošloj su to bili Đulija Gerga (PSK Železničar Vršac) i Alfred Abraham (PSK Spartak Subotica) u seniorskoj konkurenciji.

Oni su sakupili najviše bodova koji se sabiraju formulom u eksel tabeli. Boduje se visina odakle se kreće na uspon, kao i završna, za zimske uspone dobija se više poena nego za letnje, a jedan vrh može da se upiše u tabelu samo dva puta u periodu od 12 meseci tokom kojih se vodi evidencija – jednom za letnju, drugi put za zimsku sezonu. Ovo su neke od najosnovnijih kategorija bodovanja, a precizno je određeno još nekoliko.

Gerga na Kazbeku na 5.033 metara nadmorske visine (Gruzija)

Đulija Gerga, kao i Alfred Abraham, je treći put zaredom na prvom mestu u Vojvodini, s tim što je bila najaktivnija i 2016. godine, a 2017. treća, dok je član Spartaka tada bio drugi. Iza njih su mnogobrojne ozbiljne akcije, zbog kojih su oboje i kategorisani sportisti Sportskog saveza Srbije. Uprkos koronavirusu i u 2020, u kojoj nije bilo mnogo prilika za odlazak van Srbije, sakupili su najviše bodova.

Trebalo je da ostvarim želju da odem na Damavand, najviši vrh Irana, na 5.671 metar nadmorske visine – kaže Đulija Gerga. – Već sam bila na Grosglokneru u Austriji na 3.798 metara, ali je i to bilo u planu. Kada smo morali da otkažemo sve, pravili smo akcije po Srbiji, okrenuli smo se Bosni i Hercegovini, a otišli smo i do Pirina u Bugarsku.  

Uspešan uspon na Erdžijas Dag u Turskoj (3.917 mnv)

Đulija planinari od 2014. godine, a već 2015. je položila letnji tečaj za vodiča (3. kategorija) da bi sledeće završila i zimski (2. kategorija). Potom je otišla korak dalje, 2017. je upisala DIF i tri godine kasnije postala je operativni trener planinarstva.

Našla se na najvišoj tački Evrope 2016. kada je nogom kročila na vrh Kavkaza u Rusiji, Zapadni Elbrus (5.642 m). Tokom iste akcije popela je i Kazbek u Gruziji, takođe, na Kavkazu (5.033 m).

Išla je na vrhove iznad 4.000 m, Atlas u Maroku, u tursku Kapadokiju, obišla je Dolomite u Italiji, popela najviši vrh Balkana, Musalu, pa Olimp, Triglav i Jalovec u Sloveniji, bila je u Makedoniji i maltene svugde u Crnoj Gori.

Najjači utisak na mene ipak su ostavili Dolomiti, to je raj za oči i dušu – opisuje Gerga. Prizori su nestvarni i svakome bih preporučila da ode. Isti je slučaj i sa Kapadokijom gde smo bili 15 dana. Bilo je to vreme i za planinarenje i uživanje. Imali smo i zahtevnu akciju, jer smo išli na jedan vrh iznad četiri hiljade metara i dva nešto ispod. Jedan je trajao 16 i po sati, imali smo dve hiljade metara uspona i isto toliko spusta.

Monte Paterno (Italija)

S obzirom na to da je i dalje aktuelna pandemija koronavirusa planovi za 2021. godinu su, nažalost, okvirni.

Za sada mi je sledeća akcija koju vodim Hajla u Crnoj Gori početkom aprila, a za kasnije ćemo videti kako se bude odvijala situacija – poručila je Đulija Gerga, kojoj je pored Damavanda, velika želja da vidi i Himalaje.

Abraham na prvom ozbiljnom vrhu preko 3.000 m, Grand Pilastro (3.510)

Alfredu Abrahamu je korona, takođe, izmenjala planove. Trebalo je prvi put da se domogne granice od 7.000 m na vrhu Lenjin na planini Pamir, koja je deo masiva Himalaja.

U poslednjem trenutku, pre pandemije, uspeo sam da odradim zimski uspon na Elbrus, koji je bio i priprema za Lenjin – kaže Abraham. – Posle vanrednog stanja, redovno smo planinarili po Srbiji. Kada su popustili mere, uspeli smo da odemo do Slovačke na Niske Tatre, u Austriju, na Pirin u Bugarsku, Makedoniju, Triglav...iskoristili smo sve mogućnosti.

Alfred je planinarenjem počeo da se bavi 2016. godine i za kratko vreme je popeo ozbiljne vrhove. Kako kaže, krenuo je na Frušku goru radi uživanja i nije ni mislio da će stići do Elbrusa. Jedno je vuklo drugo i postepeno je išao stepenik više. Prvi ozbiljniji vrh popeo je 2017. na Alpima, Gran Pilastro (3.510 m) i taj je, kako kaže, ostavio veliki trag u njegovom životu.

Hod po ledu na Elbrusu

Pod nogama ima više vrhova iznad četiri i tri i po hiljade metara. U roku od mesec dana 2019. godine ispenjao je Mon Blan, Kazbek i Elbrus. Za 2021. ima zanimljive planove, pod uslovom da ga ne omete korona.

Jedan je odlazak na Ararat, najviši vrh Turske na 5.165 metara. Planiramo i Elbrus u julu, ali sa psima, dva haskija. Koleginica iz Spartaka, Rebeka Sorđe i ja smo prošle godine sa njima odradili Triglav i to je dobro prošlo, pa se nadamo da ćemo uspeti da realizujemo i akciju na Kavkazu koja bi trajala tri sedmice. Za početak 2022. planiram dva, ili tri vrha iznad 6.000 metara u Čileu – istakao je Abraham, kojem je jedan od omiljenih predela upravo Kavkaz, zbog netaknute prirode i činjenice da nema toliko ljudi, ali isto tako voli da uživa i na Fruškoj gori.

PRVI IZ SRBIJE POPEO ELBRUS ZIMI

Alfred Abraham je 2020. godine postao prvi planinar iz Srbije koji je popeo najviši vrh Evrope, Elbrus, u zimskim uslovima.

Pripremao sam se tokom 2019. za to – opisuje Abraham. – Išao sam na Pirin u Bugarsku, pa u Austriju i skoro svake druge sedmice negde, po mogućstvu, iznad 2.000 metara. Nedelju dana pre akcije, bili smo u Rumuniji na 2.400, baš u zimskim uslovima i to mi je bila najbolja priprema. Iako sam samo pola godine ranije, na leto, bio na Elbrusu, temperatura tokom zime, od minus 37 stepeni Celzijusovih je bila baš ekstremna, to nikada nisam doživeo. Bio je to za mene, do sada, najteži uspon.

Foto: Privatna arhiva

facebook