Jubilej: 120 godina planinarstva u Srbiji 

25. april 2021. 

planinarstvo  

facebook

Davne 1901. godine osnovano je Srpsko planinsko društvo i to je zvanično bio početak organizovanog planinarstva u našoj zemlji. Utemeljivači ovog društva bili su neki od najumnijih ljudi Srbije, kao što su biolog Josif Pančić, profesor Velike škole i predsednik Srpske kraljevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) i geolog Jovan Žujović, rektor Velike škole, sekretar Srpske kraljevske akademije, potom njen predsednik, ministar inostranih poslova, ministar prosvete i crkvenih dela i profesor Beogradskog univerziteta.

On je bio prvi i dugogodišnji predsednik Srpskog planinskog društva i upravo će spomenik njemu u čast biti otkriven na Sopotnici, što je samo jedan od načina na koji će Planinarski savez Srbije obeležiti jubilej - 120 godina organizovanog planinarstva

U planu je više manifestacija tokom godine. Na Međunarodni dan planina, 11. decembra, održaće se svečana akademija u Beogradu uz izložbu fotografija i značaka, kao i prikazivanje filma Dragoslava Gogića „120 godina planinarstva u Srbiji“ – kaže predsednik Planinarskog saveza Srbije Iso Planić.

  

Iso Planić na Mont Everestu 2005. godine

Organizovaće se i manje akademije, sa foto–izložbama po drugim mestima u zavisnosti od interesovanja klubova i društava. Jedini festival planinarskog i avanturističkog filma kod nas „Čorta fest“ u Čortanovcima biće, takođe, u znaku jubileja, kao i Memorijal „Nenad Radojković“ u novembru u Smederevskoj Palanci u vidu izložbe fotografija u organizaciji POSK „Jasenica“. Na dan osnivanja prvog Srpskog planinskog društva, 17. juna, položićemo vence na grob Jovana Žujovića u Beogradu.

Kao i povodom svakog prethodnog jubileja, na prikladan način će se odati počast onima koji su udarili temelje i načili prve korake za ono što mi danas vidimo kao planinarstvo i sve njegove discipline. Planinarski savez Srbije pod tim nazivom nastao je 1948, kao naslednik Srpskog planinskog društva, a u 120 godina dugoj istoriji planinarenja kod nas, viđeno je i te kako dosta promena.


 – Planinarstvo je te 1901.   godine imalo izraženu notu   elitizma, zbog ljudi koji su   osnovali društvo i s obzirom   na to da su viši staleži imali   mogućnosti da se bave njime   – objašnjava Planić. – Posle   Drugog svetskog rata došli   smo do sindikalnog   planinarenja. Klubovi su tada   mahom nastajali u okviru   preduzeća i planinarstvo je   prepoznato kao sportsko-   rekreativna aktivnost, koja   ima mogućnost da bude   masovna. To je trajalo do   devedesetih godina, kada su   firme počele da propadaju i   način prema planinarstvu se   promenio, pa smo tražili nove   puteve razvoja. 

 

Turbulentne devedesete bile su izazovne i za Planinarski savez Srbije. 
Od 1991. do 1993. godine zbog inflacije i celokupne situacije zabeležen je drastičan pad broja planinara i posle kratkotrajnog oporavka, 1999. tokom NATO bombardovanja, takođe je bilo manje članova – kaže Planić. – Minimalan pad od oko nekoliko stotina desio se i prošle godine zbog koronavirusa, ali nadamo se da ćemo ove povratiti članove i steći nove. Savez ima strateške ciljeve, najpre da opstanemo, a potom i da prenesemo planinarenje mlađim generacijama. 

KORONA ZAUSTAVILA TREND PORASTA 

Osim što planinari prošle godine nisu imali prilika da odlaze na ekspedicije van granica naše zemlje, koronavirus imao je uticaj i na broj registrovanih članova u Planinarskom savezu Srbije. 
U 2020. bilo je 178 klubova i 18.651 član, a zbog pandemije broj planinara je opao za nekoliko stotina i tako je zaustavljen trend porasta. Imali smo kontinuirani skok broja članova od 2012. godine kada smo sa 12 hiljada do 2019. došli do 19.500 – ističe Iso Planić

Planinarski savez Srbije je 1997. godine postao član Sportskog saveza Srbije i granski savez. 
Došli smo da od te romantičarske ideje povratku prirodi naših osnivača 1901. godine, koju smo mi, naravno, zadržali, planinarstvo dobije i sportsku dimenziju, koju svakako zaslužuje. Pokušavamo da pratimo ono što se dešava u društvu, pa smo tako još 2015. godine počeli da uvodimo novu disciplinu, planinsko trčanje, pa smo 2018. imali i prvu ligu na republičkom nivou. 

 

U jubilarnu 120. godinu PSS ulazi i sa redizajniranim „Planinarskim glasnikom“ koji izlazi od 1994, a prvi broj je u rekordnom roku razgrabljen. 
Akcenat nam je u 2020. godini bio na digitalnim medijima, jutjub kanalu i profilima na društvenim mrežama instagram i fejsbuk i na taj način smo unapredili komunikaciju. Ove godine nam je cilj da se prilagodimo situaciji nastaloj zbog koronavirusa i manifestacije ćemo realizovati u skladu sa merama – naglasio je  Planić

NAŠI NA NAJVIŠEM VRHU SVETA   

Desetoro na Mont Everestu   

Brojni su uspehi srpskih ekspedicija i pojedinaca koji su kročili u svaki deo sveta.

Prvi put je neko iz naše zemlje popeo Mon Blan 1924. godine, Materhorn 1931, najvišu planinu Afrike Kilimandžaro 1939, pa južne hemisfere Akonkagvu 1944, Evrope Elbrus 1956, Damavand 1983, Ararat 1984, Ajland Pik na Himalajima 1994, a Ama Dablam na istom planinskom masivu 1999. godine. Prvi vrh od osam hiljada metara, Anapurnu, takođe, na Himalajima, srpski tim popeo je 1998. 

Prvi iz Srbije koji je popeo najviši vrh sveta, Mont Everest, bio je Dragan Jaćimović 2000. godine. Tek drugi koji je isto učinio je Iso Planić 2005, da bi šestočlana ekspedicija u sastavu Dragan Petrić, Ilija Andrejić, Basar Čarevac, Petar Pećanac, Miloš Ivačković i prva dama iz Srbije, Dragana Rajblović, uspešno izvela uspon 2007. godine. Dragan Čeliković gledao je svet sa najviše tačke 2010, a poslednja kojoj je to pošlo za rukom je Dolores Al Šaleh 2019. godine. 

facebook