Vladimir Savić štiklirao i ekstremni triatlon: Ispunjen cilj - radovanje na Karoselu 

6. septembar 2021. 

vladimir savic ekstremni triatlon livinjo  

facebook

Triatlonac Vladimir Savić (45) navikao je sportsku javnost na razne poduhvate, pa se uvek čeka da se vidi šta je sledeće pripremio, koji izazov je stavio pred sebe i koje granice je zacrtao da pomeri. Član Triatlon kluba „Tamiš“ iz Pančeva dva puta je učestvovao na Svetskom prvenstvu u ironman trci na Koni, prvo 2013, pa 2017. godine.

U međuvremenu je odlučio da bude prvi u Srbiji u everestingu. S obzirom na to da je oko naše zemlje bio prazan prostor na mapi sveta kada je reč o uspešno izvedenom everestingu, Savić se nameračio da u avgustu 2017. godine „stavi zastavicu i na teritoriju Srbije“ pošto je vozio bicikl od Rudnice do Kopaonika sedam puta u cugu kako bi na dva točka napravio uspon od 8.848 metara, koliki je i najviši vrh sveta Mont Everest.  

Iako u nogama ima već mnogo ironman trka (3,8 km plivanja, 180 km vožnje bicikla i 42,2 km trčanja) do sada nije radio ekstremne triatlone. Sada je i to štiklirano, jer je uspešno završio i osvojio 25. mesto ukupno, a 23. u muškoj konkurenciji od 250 prijavljenih takmičara na Icon Livigno Xtreme Triathlon u Italiji.

Deonicu od 3,8 km plivanja, 195 km bicikla i trčanja maratona (42,2 km) po prelepim alpskim predelima Savić je završio za 17 sati, dva minuta i 49 sekundi. Za ovakve trke pravila su jasna, a iskustvo jedinstveno. O tome govori i činjenica da se startovalo u 5 časova ujutru i plivalo se po mrklom mraku, a u istim uslovima krenulo se i na vožnju bicikla. Uz detaljno navedenu obaveznu opremu, trka je dosta komplikovana.

Prezadovoljan sam kako sam odradio svoj prvi ekstremni triatlon, pogotovo jer treniram koliko imam vremena i mogućnosti. U godinama sam kada nemam nekih takmičarskih ambicija, koliko onih za savladavanje novih izazova. Ovo je možda i najlepša trka koju sam uradio u smislu predela, a imao sam ludu sreću da nije bilo kiše koju su najavljivali. Pre starta, oko jezera Livinjo zapale vatre i sve izgleda spektakularno, a tako je i na cilju. Pliva se po mraku, a ujutru je najhladnije, od dva do četiri stepena. Krenuli smo u 5 sati, a na bicikl u 6 i tada još nije sunce izašlo, pa se vozilo u komplet zimskoj opremi. Sreća je da nije bilo kiše, koja je, ipak počela na trčanju. Bilo je i hladno, ali sam se dobro organizovao sa opremom i imao sam sve što mi je bilo potrebno da preguram i taj segment, a da se ne smrznem – javio je Savić prve utiske posle trke u Italiji.

vladimir savic petar ivackovic ekstremni triatlon

Ekipa iz Pančeva, Savićeva podrška na trci Petar Ivačković i Vlada Stojsavljević i Danilo Jovanović, koji su bili tim podrške Sebastijanu Cimermanu, kog Savić trenira, stigla je u Livinjo u utorak uveče i imali su dva dana da se pripreme za početak trke. Jednom su probali plivanje, dok je jedan deo biciklističke staze poznat Vladimiru jer je vozio tu 2018. i 2019. godine. Uprkos tome, nije mogao da zna tačno šta ga čeka tokom takmičenja. Plivanje od 3,8 km završio je prvi, za 55 minuta i 11 sekundi.

Nikada nisam plivao po mraku. To je početak trke, još ti nije fizički teško i čuvaš snagu za ono što sledi. Voda je izuzetno hladna i imao sam komplet opremu, neoprenske rukavice i čizme, dodatnu neopren kapu, dodatni prsluk od neoprena ispod odela, da bi to bilo onako podnošljivo. Međutim, bude neprijatno prvih 400-500 metara, ali onda se ugreješ. Kada je mrkli mrak vidiš samo bove koje svetle i znaš u kom smeru da ideš, nema nešto da ti smeta, kao na primer sunce u oči, ne znaš gde je bova.... Psihički je malo izazovno, jer nisi to radio ranije, pa se suočavaš i sa nekim svojih strahovima, nije baš prijatno u mrklom mraku, ne vidiš ni obale... prisutna je izvesna doza zebnje i strepnje da se boriš, ne samo protiv distance, nego i protiv elemenata prirode... mraka, hladnoće, nadmorske visine... – opisao je Savić prvi segment.

vladimir savic ekstremni triatlon livinjo

Usledila je potom vožnja bicikla duga 195 km po prelepim Alpima, ali sa usponom od čak 5.000 metara. Staza, uglavnom iznad 2.000 metara nadmorske visine, u jednom delu prelazi u Švajcarsku, ali se posle vraća u Italiju.

 – Imao sam grešku u ishrani, pa mi je Stelvio bio pakleno penjanje, tu sam se jedva izvukao i zabrinuo da li ću završiti trku. Kada sam se sreo sa Petrom i pojeo i popio šta je trebalo, polako sam počeo da se vraćam i kriza je prošla – osvrnuo se Savić na segment koji je završio za 9 sati, 10 minuta i 47 sekundi.

Na stazi trčanja od 42,2 km, prvih osam je spust, odakle se ide uglavnom po ravnijem delu, uz manje uspone, ali zato je za kraj ostavljen najteži, gde u poslednjih devet ima 1.100 m uspona do cilja, koji je na 3.000 metara nadmorske visine. Prema pravilima, od 29,5 kilometra takmičar mora da ide u pratnji podrške. Savić je ovaj deo završio za šest sati, 39 minuta i 12 sekundi.

Na trčanju je bila i treća tranzicija, do koje je trebalo da se dođe u određenom vremenskom limitu. Ako se to prekorači, organizator takmičare usmerava dole ka gradu da tamo završe trku, a ko stigne na vreme, ide gore ka vrhu Karoselo. Iako sam bio skroz mokar od kiše, tu sam imao suve stvari, presvukao sam se i Petar mi se pridružio pa smo zajedno krenuli ka cilju. Na tom mestu proveravaju obaveznu opremu za obojicu, a to su zimska jakna, pantalone, čeona lampa, hrana, voda, jer se nikad ne zna šta te čeka na planini. Poslednjih 50 metara su baš strmi, ne može se na dve noge... ali tako su i napravili, da bude izazovno i atraktivno na samom cilju.

Savić je posle starta u 5 ujutru, trku završio u 22 časa uveče, ranije nego što je očekivao.

Kada sam prošao kroz cilj imao sam pomešan osećaj sreće, olakšanja i zadovoljstva.  Mislim da sam 2017. godine poslednji put radio neku trku, pa mi je sada bilo i ineresantno. Znao sam pre početka da bih voleo da je završim na vrhu, a ne da me vraćaju u grad na T3 i to mi je bio primarni cilj, koji sam i ostvario.  

vladimir savic petar ivackovic ekstremni triatlon

On je dva puta bio podrška drugom takmičaru na ovakvim trkama, a sada se našao u drugoj ulozi. Uz sebe je imao Petra Ivačkovića, koji se odlično snašao.

To je specifičnost ovih trka, što ti organizator ne pruža podršku sve vreme. Da bi startovao moraš da prijaviš i nekoga ko će ići sa tobom i ko će te pratiti tokom cele vožnje bicikla i na trčanju na poslednjem delu. Petar i ja smo funkcionisali besprekorno. Obojica smo učitali GPS trekove u satove i za bajk i trčanje. Izazov je bio biciklistički segment, jer saobraćaj nije zatvoren, moraš da poštuješ propise i da staješ samo gde je dozvoljen parking i zaustavljanje.

Savić se za ovu trku odlučio iz dva razloga, a priprema je bila možda i psihički izazovnija od takmičenja.  

Ima najviše uspona od svih trka i to mi je bio izazov. Malo manje od pet hiljada uspona na bajku i još dve na trčanju. Kada radim, da odradim odmah tu smiley  Presudna je bila i blizina trke, zbog kovida i svih protokola. Psihički je bilo teško jer je logistički sve komplikovanije. Nosio sam mnogo više stvari nego za obične trke. Treba sam sebi da obezbediš hranu i piće za trku, sve barove, gelove, to sve da organizuješ... To je bio stres, a potom sve to što ti treba stavljaš u ruke drugome i veruješ da će on biti tamo gde ste se dogovorili. Srećom, Petar i ja smo sve odradili bez greške.  

Vladimir se sigurno neće zadržati na ovoj prvoj ekstremnoj trci.

Lepo je. Sad više nije pitanje trkanja, brzine, nego uživanje i da vidiš neke lepe predele. To mi daje i motivaciju da treniram. Voleo bih još neke ovakve trke da radim, ako ne bude problem sa putovanje zbog korone i negde dalje.

 

Foto: Icon Livigno xtreme triathlon 

facebook