Razlog zbog kog je orijentiring poslednjih dana prokrčio put do više medija, što se, moramo priznati, ne dešava često, jeste uspeh Irine Juhas, koja je na Svetskom prvenstvu za veterane, održanom od 6. do 13. avgusta u Mađarskoj, osvojila bronzu, prvu medalju u istoriji za Srbiju na planetarnim šampionatima.
Osim osnovnih informacija u vezi sa takmičenjem, koje su otišle u etar, mi smo želeli da ovaj podvig ipak sagledamo detaljnije. Irina Juhas, koja se bavi orijentiringom od 1984. godine, bronzano odličje uzela je u konkurenciji 59 učesnica na srednjoj distanci u kategoriji preko 55 godina (55–59). Bilo je ovo deveto svetsko veteransko prvenstvo za članicu beogradskog OK „DIF“.
– Svakako da ovo jeste nagrada za uloženi trud proteklih godina. Na ove šampionate počela sam da odlazim odmah pošto sam napunila 35 godina i prvo mi je bilo 1998. u Češkoj. Uglavnom smo redovno učestvovali na onim na evropskom tlu, a sve što je bilo dalje, kao što su Australija, Brazil, to smo preskakali. Trudila sam se da ostvarujem sve bolje plasmane, a pre ovog najbolji su mi 21. mesto u sprintu i 23. na dugoj distanci. Srednja je uvedena u Danskoj 2018, pošto je to mlađa disciplina – rekla je Irina Juhas na početku razgovora.
Osvrćući se na finale u Mađarskoj, iako je došla do medalje, kaže da to ipak nije bila njena najbolja i idealna trka.
– I ranije sam bila dobra u kvalifikacijama, ali sam u finalu uvek nešto zabrljala, jer orijentiring je sport u kome čovek može „lako“ da napravi grešku, jer ne zavisi sve od maksimalnih fizičkih mogućnosti. Iza sebe imam trke koje su bile idealne i fizički i tačne, a nisam došla do odličja. Ovog puta jesam, uz male greške. U kvalifikacijama sam bila deveta i sa te pozicije sam počela finale. Tokom trčanja uopšte nisam mislila da sam u konkurenciji za medalju. Na prvoj i drugoj kontrolnoj tački imala sam male nedoumice, nisam bila tačna i onda sam pokušavala da nadoknadim to vreme, terala sam sebe da idem brže i da budem bolja. Kada sam završila, nisam verovala da sam uzela odličje, mislila sam da se moji prijatelji iz kluba šale sa mnom – opisala je Irina put do pobedničkog postolja.
Na sreću, niko se nije šalio sa njom. Medalja se zaista našla oko njenog vrata, a faktori koji su malo doprineli tome jesu to što je dobro poznavala konkurecniju, ali i vrstu terena, jer često učestvuje na takmičenjima u Mađarskoj.
– Zbog toga sam se osećala sigurnije, skoro kao na svom terenu. Taj dan je bilo dosta toplo i to je, takođe, uticalo da mnogi budu iscrpljeni i dekoncentrisani. Bilo mi je teže to finale na srednjoj distanci, nego na dugoj, upravo zbog visoke temperature – istakla je profesorica na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
Ona je u finalu imala 13 kontrolnih tačaka na stazi dugoj 3,6 km, uz 85 metara visinske razlike.
– Kada je reč o konfiguraciji terena, srednja i duga distanca su bile na poluotvorenim, sa nekim delovima koji su bili, da tako kažemo upravo zbog te poluotvorenosti, tehnički zahtevniji i trebalo je da se bude precizan u čitanju vegetacije. To je bilo bitno, da se prepozna gde je malo gušća vegetacija, gde je prohodnije, gde je nešto markantnije, neki objekat… Bilo je problema oko uočavanja detalja, udubljenja i rupa, a na nekim mestima se prolazilo kroz gušću vegetaciju, pa je bilo teže za trčanje – opisala je Irina stazu jedne od pet trka koliko je odradila u Mađarskoj.
Juhas je pre nadmetanja na srednjoj distanci, učestvovala u kvalifikacijama i finalu u sprint trci, gde je zauzela 17. mesto, a finale srednje smatra se kvalifikacijama za dugu, u kojoj je dan posle osvajanja bronze završila na 14. poziciji.
Nekadašnja atletičarka, 800–metrašica i višebojka, višegodišnji atletski i orijentiring trener, redovno učestvuje na orijentiring takmičenjima u Srbiji, dugo je bila u elitnoj kategoriji, kao i u konkurenciji od 35 godina.
– Odlazak na svetska veteranska prvenstva nije samo radi ostvarivanja ovakvih uspeha. To je najpre lično zadovoljstvo. Uvek idemo organizovano, družimo se, provede se vreme na novim destinacijama i to bude lep doživljaj, zato i puno ljudi učestvuje. To je suština. Nije baš da idemo da bismo osvojili medalje, to više dolazi iz tog zadovoljstva – poručila je Irina Juhas.
Irina Juhas je uvela orijentiring kao izborni predmet na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu 2014. godine.
– To nije uticalo, još uvek, na porast broja učesnika na trkama. Orijentiring kao predmet bi trebalo da upozna nastavnike sa mogućnošću da se još jedan sport nađe u njihovom programu rada. Ušao je u najnovije programe nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja za osnovne škole kao obavezna fizička aktivnost. Pošto su nove generacije svršenih studenata imale ovu mogućnost, očekujem da se sve više dece upoznaje sa orijentiringom, da iz godine u godinu imamo više školskih takmičenja, kao i da nastavnici uvode decu u ovaj sport, pa da se ona posle i zadrže i ozbiljnije bave njime – završila je Irina Juhas.
Foto: WMOC2021 i privatna arhiva
