Odlazak u prirodu i na razne aktivnosti na otvorenom nekada, nažalost, može da bude suprotno od uživanja. Koliko god neko bio pripremljen, fizički i psihički, sa potrebnom opremom i znanjem o predelu u koji odlazi, nesrećni slučajevi vrebaju iza svakog ugla.
Bez namere da ulivamo strah među čitaoce, jednostavno, neophodno je da se zna da na razne akcije, pogotovo planinarske, treba ići spreman, ali i sa saznanjem koga možete pozvati ako nešto krene po zlu. U ovom slučaju to je Gorska služba spasavanja Srbije, dobrovoljna organizacija, koja deluje na teritoriji cele zemlje.
U slučaju nezgode ili bilo kakve druge nepovoljne situacije u prirodi, Gorsku službu spasavanja možete nazvati u svakom trenutku na broj telefona za hitne slučajeve 062464646
– Svake godine, u proseku, imamo oko četiri hiljade intervencija – kaže PR Gorske službe spasavanja Srbije Aleksandra Galić. – Najviše ih je na skijalištima, na Kopaoniku polovina od toga. To je i očekivano, jer je to naše najveće i najposećenije skijalište. Na svim ostalim zajedno, imali smo nešto više od hiljadu akcija. U jeku sezone naši spasioci dežuraju, osim Kopaonika, i na Staroj planini, Zlatiboru i Divčibarama.
Kako ističe Aleksandra Galić ostatak intervencija su, između ostalog, bila i gubljenja, ali bilo je i drugih situacija.
– Imali smo i akcije u kojima smo evakuisali povređene osobe na različitim planinama i nepristupačnim terenima. “Skidali” smo i ljude sa stena, a to se najčešće dešava jer ne mogu da se vrate putem kojim su došli tamo, ili zbog neadekvatne opreme ili loše procene terena. Na žalost, skoro svake godine nas pozovu da izvlačimo i ljude koji više nisu živi iz provalija ili neke druge, uglavnom nepristupačne lokacije na planinama.
Na dužnosti 350 spasilaca
Gorska služba Spasavanja Srbije ima oko 350 članova.
– Da bi u jednoj kalendarskoj godini bili aktivni spasioci, svake godine potrebno je obnoviti licencu, koja podrazumeva poznavanje prve pomoći, ali i odlične fizičke sposobnosti, kao i skijanje. Osim oko 350 aktivnih spasilaca, svake godine organizujemo i kurs za nove članove. Imamo, takođe i članove koji više nisu aktivni spasioci, ali su uvek tu da pomognu znanjem, iskustvom ili svojim primarnim poslovima, kako bi se rad Gorske službe spasavanja unapredio – rekla je Aleksandra Galić.
Srećom, u 2022. godini bilo je više akcija koje su se dobro završile, odnosno gde su se svi živi i zdravi vratili kući.
– Nama je to najbitnije – ističe Aleksandra. – Pojedini spasioci veoma dobro poznaju neke naše planine, slobodno možemo da kažemo “kao sopstveni džep” i dešava se da ljudima koji su se izgubili nekad pomognemo da nađu pravi put i samo telefonom.
Dve intervencije je naša sagovornica izdvojila kao najteže u prethodnoj godini.
– Jedna je spasavanje povređenog planinara sa lokacije Topli Do, na Tari. Njega smo sajlama spuštali do vode, gde su nas u čamcu čekali rendžeri iz Nacionalnog parka Tara. Cela akcija se dešavala noću, što je bila otežavajuća okolnost. U februaru smo imali i tešku intervenciju spasavanja planinara koji su se okliznuli na ledenoj ploči na Midžoru. Na najvišem vrhu Stare planine, zbog veoma nepristupačnog i strmog terena nisu mogli da se pomere dalje.
Meri najškolovaniji pas, Pri još uči
Spasilački pas Meri, mešanac belgijskog i nemačkog ovčara, položila je internacionalnu licencu RH-FL-B, što je najviši stepen traženja u šumama. Time je postala naškolovaniji pas u istoriji naše zemlje, uključujući i sve službe državnog sistema.
– Gorska služba spasavanja ima i holandskog ovčara Pri. Mlad je pas, ali i ona ima redovne treninge pretraga u šumama i ruševinama. Nadamo se da će i ona uskoro položiti sve potrebne licence i postati licencirani spasilački pas – izjavila je Galić.
Gorska služba spasavanja deluje na teritoriji cele Srbije.
– U toku sezone skijanja najviše je bilo intervencija na Kopaoniku, a imali smo ih na skoro svim planinama u zemlji na koje odlaze planinari i rekreativci. I tu se dešavaju povrede i gubljenja kada neko dočeka noć ili skrene sa obeležene planinarske staze, pa ne ume da se vrati.
Da bi sve akcije spasavanja mogli da odrade na profesionalan i pravilan način, pripadnici GSS-a tokom godine imaju mnogo vežbi i to na svim nepristupačnim terenima koji postoje u Srbiji, od vrhova planina do pećina, via ferata, gondola na Kopaoniku i Zlatiboru.
– Od početka prošle godine počeli smo i sa vežbama koje radimo zajedno sa spasiocima Gorske službe spasavanja Sarajevo i Gorske službe spasavanja distrikt Brčko. Uz podršku Evropske unije, kroz projekat “Poboljšanje spremnosti za hitne intervencije i koordinisani odgovor u pograničnom području Srbije i Bosne i Hercegovine”, vežbamo kako da budemo što bolje spremni u slučaju vanrednih situacija kao što su poplave, zemljotresi i druge situacije. Ceo projekat traje 21 mesec. Takođe, radimo i na tome da podignemo svest stanovništva kako da se ponaša u slučaju prirodnih katastrofa.
Obraduju najmlađe svakog decembra
Pripadnici GSS-a svake godine u decembru, pred novogodišnje praznike, izvedu i posebne, najslađe akcije. U pitanju je podela poklona u dečjim bolnicama, tako što se u odelima Deda Mraza, pomoću užarije, spuštaju niz zgradu i kroz prozor obraduju najmlađe. U decembru 2022. poklone su dobili mališani u Novom Sadu, Pirotu, Prokuplju, Kruševcu, Nišu, Aleksincu, Leskovcu i Valjevu.
GSS ima odličnu saradnju sa više partnera.
– Prošle godine smo potpisali strateško partnerstvo sa kompanijom Yettel i to je veoma značajno za nas. A već celu deceniju, na svim našim akcijama, koristimo automobile Dačija Dastere.
Foto: Gorska služba spasavanja Srbije
