Istorijski uspeh za srpski biciklizam postigao je Dušan Rajović pošto je prvi koji je učestvovao i završio čuveni jednodnevni klasik Pariz-Rube (Paris-Roubaix). Kraljevčanin, član world tour ekipe Bahrein Viktorijus (Bahrain Victorious), našao se na startu 121. izdanja ove trke u Francuskoj sa još 171 vozačem.
U 11:26 časova krenuli su iz Kompjenja do velodroma u Rubeu i pred njima je bilo 259,7 kilometara. Na deonici je 29 sektora sa kaldrmom, što ovu trku čini jedinstvenom, a ukupna dužina deonice sa kockama je 55,7 km. Sektori su različite težine koje se obeležavaju sa brojem zvezdica – ekstremno teških sektora sa pet zvezdica je tri, šest jako teških (4 zvezdice), najviše je teških, sa tri zvezdice – 14, ima pet lakih i dve zaista lake (jedna zvezdica).
U čuvenom „Paklu severa” pobedio je Holanđanin Matju van der Pol (Alpecin-Deceuninck), koji je odbranio titulu i prvi je posle Toma Bonena (2008, 2009) kome je to pošlo za rukom. Na cilj je stigao posle pet sati, 25 minuta i 58 sekundi, što je rekordno pobedničko vreme.
Rajović je zauzeo 92. poziciju sa 18 minuta i 20 sekundi zaostatka za pobednikom. Od 172 biciklista 110 je završilo trku.
POVEZANE VESTI
INTERVJU: Veljko Stojnić, prvi srpski biciklista koji je završio Điro d’Italija
INTERVJU – Jelena Erić: Ponovo u svojoj najboljoj verziji; sve usmereno ka Parizu
Kraljevčanin je treći put učestvovao na Pariz-Rubeu. Trebalo je da debituje 2020. godine, ali je zbog korone otkazana trka. Prvi put je startovao 2021, kada je pobedio sadašnji sportski direktor njegove ekipe Bahrein Viktorijus, Soni Kolbreli, a 2023. godine nije imao sreće, jer je pao i ozbiljno povredio koleno. Sada je bila treća sreća.
Kakvi su utisci posle prvog završenog klasika Pariz-Rube?
– Lepo je završiti ovakvu trku, pogotovo što je ovo za mene jedna od najlepših u sezoni, kao i jedan od najlepših finiša. Ovakvo iskustvo može da se poredi samo sa Tur de Fransom, tako su mi rekle kolege iz ekipe koje su učestvovale. Bio sam u begu, ali u ovom modernom biciklizmu otišlo se u beg odmah posle četiri sektora, tako da sam se istrošio u prvom delu trke, u prvih 180 kilometara.
Koliko je zaista teška trka?
– Iskreno, jeste teška, ali ne previše, a i zavisi od tipa vozača. Meni, za moje propozicije mnogo odgovara, jer imam dosta dobru tehniku da vozim po kocki. Koliko je teška zavisi i od toga ko ima kakav dan. Po profilu je dosta ravna, sektori su jedini problem, ali sam se ove godine osećao najbolje po kaldrmi jer smo imali mnogo dobru opremu, što se tiče guma. Kontinental je napravio samo za našu ekipu za ovu trku 35-milimetarske gume i jedini smo u peletonu imali takve, dok su ostali vozili na 32.
Kako je voziti toliko kilometara po kaldrmi?
– Meni odgovaraju kocke jer sam malo teži vozač, a oni i voze ovakve klasike, pogotovo Rube. Težina sektora se određuje na osnovu kvaliteta kaldrme, koliko je dobro složena, koliko razuđena, u lošem stanju. Arenberg je najgori, jedan od najtežih i ključnih sektora. Ove godine su promenili ulaz u Arenberg, stavili su šikanu što se totalno slaže s tim i mislim da je bilo dosta bezbednije. Bilo je dosta polemike na društvenim mrežama što se tiče te šikane, ali je ove godine bila odlična i mislim da su odradili dosta dobar posao.
Koliko je nebezbedno voziti po kaldrmi?
– Mnogo je teško voziti u grupi, jer ima dosta ljudi koji nemaju dobru tehniku na kaldrmi, zato što se dosta njih i uplaši, jer kockice nisu u istoj ravni, a imaju i oštre stranice. Dosta njih koji voze sa strane proklizavaju, a grupa je posebno nebezbedna jer se svi guraju i bore za poziciju. Uvek ima dosta padova, kao i ove godine. Takva je trka.
Kako je trka prošla za tvoju ekipu?
– Pomagač sam u ekipi i obično sam klasike vozio za Mateja Mohoriča i Freda Vrajta, ali je Matej pao na Trci oko Flandrije i nije bio na Rubeu, na kom smo radili za Freda. Imali smo OK ekipu. Kada je reč o konkurenciji, Van der Pol i Filipsen su jedni od najjačih biciklista. De Pol je svetska klasa i kapa dole za pobedu.
Da li ti znači što si prvi srpski biciklista koji je završio ovu čuvenu trku?
– Meni to i ne znači toliko. Najviše mi znači što sam predstavljao Srbiju na tako velikom takmičenju i pogotovo što sam nosio dres nacionalnog prvaka na ovakvoj trci. Nadam se da sam dao primer nekim mladim takmičarima pa da jednog dana ne budem ja jedini koji sam vozio Pariz-Rube. Nadam se da ćemo imati vozača koji će se tamo trkati za pobedu.
Kakav ti je raspored pred Olimpijske igre u Parizu?
– Voziću Trku oko Češke, kako bih imao dobru pripremu i to će biti poslednja trka pred Pariz. Pre toga imam Trku kroz Sloveniju, čeka me Trka kroz Mađarsku gde ću biti lider, prvi sprinter za ekipu. Verovatno će biti još trka, ali plan još nije detaljno utvrđen.
Kakva su očekivanja od debija na Olimpijskim igrama u Parizu?
– San svakog sportiste je da bude na olimpijskim igrama. Za nas će biti veliki rezultat završiti trku i biti u prvom delu grupe. Realan sam, to će za Srbiju biti odličan rezultat. Za nijansu će lakše biti za nas iz manjih država, jer iz svake zemlje mislim da će startovati četiri vozača u muškoj konkurenciji, pa će nama biti lakše jer neće biti gužve u grupi i njihovi lideri će ranije ostati bez pomagača. To je šansa za bolji plasman.
Foto: Charly Lopez
