Kada je krajem 2019. godine objavio prvu epizodu emisije „Izazovi avanturu” o šetnji na Staroj planini Radovan Kovač odmah je pobrao mnogobrojne simpatije i privoleo gledaoce. Čekalo se posle „pilot“ epizode šest meseci na nastavak, a kada se krenulo „punim gasom“ u ovaj projekat Srbija je, na veliku sreću, dobila sjajan serijal o prirodi i raznim avanturama.
Gledaocima se na ovaj način približavaju bogatstva najpre naše, pa i drugih zemalja, sve blagodeti koje priroda nudi i koje je potrebno da čuvamo i mnogobrojne mogućnosti koje imamo za uživanje u njoj i to na samo korak od nas.
Avanture su se proširile i van granica Srbije, pa su se i rodile želje za drugim temama, koje ćemo uskoro imati priliku i da gledamo na Televiziji Prva.
Kakav je bio početak vašeg projekta „Izazovi avanturu“?
– Prvu epizodu smo objavili 28. decembra 2019. godine i tu smo stali. Nismo ništa izbacili narednih šest meseci, nismo znali šta će biti s tim. Pre toga smo snimili tri epizode, ali nikad nisu objavljene, još uvek stoje u fioci. Možda će nekad ugledati svetlost dana. Nisam nešto bio zadovoljan njima i zato nisu objavljene. Sada evo radimo već četiri godine i imamo 62 epizode.
Emisiju „Izazovi prirodu“ možete gledati nedeljom u 12.10 časova na TV Prva, a prethodno snimljene epizode na Jutjub kanalu „Izazovi avanturu“
Koliko je potrebno vremena da se snimi jedna epizoda?
– Kada idemo leti, krenemo rano ujutru, recimo oko šest časova, snimamo do sutra uveče i dođemo u neke kasne sate kući. Snimanje uvek traje dva dana. U zimskom periodu idemo dan ranije, pa je to tri dana. Za postprodukciju je potrebno recimo šest dana za jednu epizodu. Tako da je to ukupno nekih osam, devet dana za jednu epizodu. Zato i nije realno da izbacujem jednu sedmično. U ekipi nas je četvorica. Sa mnom su dva snimatelja i montažer.
Kako birate planine i aktivnosti koje ćete snimati?
– Destinacije biram po mojoj želji, ono šta bih ja voleo da probam i vidim. Sada imam nekih četrdesetak tema koje bih želeo da snimam. Na primer, pre dva dana mi je došao drugar i rekao „za vikend je dobro vreme, mogli bismo na Musalu, najviši vrh Balkana“. Tako nekad snimanje ispadne spontano. Moja želja je to i to – idemo da snimamo.
Koja vam je najdraža emisija?
– Baš teško pitanje. Lepa mi je sa Trnovačkog jezera. Prvi put sam bio tamo. Ako me pitaju šta je u regionu najlepše to je kada sa Maglića kreneš na Trnovačko jezero i to svako treba da poseti.
S obzirom na to da je priroda uvek nepredvidiva, koja emisija je bila najteža za snimanje?
– Baš kada smo posle Trnovačkog jezera nastavili kroz prašumu Perućicu, do vodopada Skakavac, koji je visok 76 metara. Užetom smo se spuštali pored vodopada. Morali smo da odemo i malo više kako bismo namestili užad. Bilo je oko 100 metara visine i hvatao nas je mrak, bilo je tenzije, onaj koji nas obezbeđuje na vrhu i na dnu ne vide jedan drugog, izgubio nam se signal… ali srećom sve je prošlo kako treba. Uvek radimo tako da je bezbednost na prvom mestu i to stvarno nije floskula. Nikada nećemo raditi ništa gde nismo bezbedni. Uradimo sve što je do nas, ali uvek postoji neka doza straha.
Kada ste počinjali ovaj projekat da li ste očekivali da ćete postati popularno i prepoznatljivo lice?
– Ne znam ni sam. Ne smatram sebe nekim prepoznatljivim i popularnim, ali uglavnom, od početka je cilj bio da emisiju napravimo za Televiziju Prva. RTS ima nešto slično, kao „Sasvim prirodno“ Jovana Memedovića, „Kvadraturu kruga“ „Oko magazin“. Nisu to emisije baš kao moja, ali dotiču se prirode i sličnih tema. TV Prva nikada nije imala nešto takvo iz sveta prirode. Kada smo počeli hteli smo da napravimo nešto da bude baš adekvatno za Prvu i da probamo da dođemo do njih. I eto, tri i po godine nam je trebalo i sada smo na nacionalnoj televiziji.
Cilj vam je i da motivišete ljude da se aktiviraju i uživaju u prirodi. Da li ima povratnih reakcija?
– To je ono što me motiviše. Nedavno mi je na jednom predavanju u Beogradu prišao bračni par koji se nikad nije bavio nekim aktivnostima. U penziji su i rekli su mi da sam ih motivisao, pa su krenuli da voze bicikl. Išli su i do Grčke, a svaka vožnja im je humanitarnog karaktera. Odu, na primer, da voze 1.600 kilometara za neko obolelo dete. Zovu se „Dvojac bez kormilara“. Kada me posle neko pita šta je meni motivacija, ja kažem da su upravo oni i takvi primeri mene motivisali da nastavim da radim svoj posao. U Novom Sadu mi je nedavno prišla žena sa detetom od šest godina koje je reklo da hoće da počne da planinari i meni srce bude veliko kao Rusija.
Rusi su nam obezbedili kamere i dron koji mogu da snimaju na temperaturi od minus 40. Bili bismo tamo sedam dana i snimili dve, tri epizode.
Koje su vam neostvarene želje kada je reč o serijalu?
– Voleo bih da snimim safari, pa rafting na reci Zambezi, koji je jedan od najvećih na svetu. Sibir zimi je moja dugogodišnja želja i ako Bog da ići ćemo sad u januaru da snimamo, ako se nešto ne poremeti. Rusi su nam obezbedili kamere i dron koji mogu da snimaju na temperaturi od minus 40. Bili bismo tamo sedam dana i snimili dve, tri epizode.
Šta biste savetovali nekome kada je reč o boravku u prirodi?
– Ljudi pate od toga da posete Maldive, svetske destinacije, a ja samo kažem otiđite u svoje dvorište. Svaki grad, opština u svojoj okolini ima neko lepo mesto u prirodi. Kampujte, prošetajte sa društvo, siguran sam da ćete provesti dan za pamćenje. Ne morate da idete daleko….
Šta biste poželeli vašim gledaocima i našim čitaocima u 2024. godini?
– Da budu što manje u gradu, a što više u prirodi.
Foto: Radovan Kovač Izazovi avanturu/Instagram
