Kažu da se svako ko jednom proba brevet zarazi i nikada više ne prestaje sa ovim vidom biciklizma. U pitanju su maratonske vožnje od najmanje 200 kilometara, do 1200, a može i više. Važno je naglasiti da ovo nisu trke, nego je akcenat na uživanju u vožnji, lepim, atraktivnim predelima i druženju. Dakle, nema pobednika, najbržeg i najuspešnijeg.
Postoje, naravno, pravila koje je potrebno ispoštovati kako bi se dobio sertifikat za završenu vožnju. Brevet, koji je francuska reč, znači upravo sertifikat, a u ovom slučaju i sertifikovanu vožnju, jer svaki učesnik ima karticu koja se overava na kontrolnim tačkama. Biciklisti koji voze brevete nazivaju se i randoneri, što je, opet francuski izraz za dugo putovanje. Neka od osnovih pravila jesu da do zadatih kontrolnih tačaka na stazi mora da se dođe u određenom vremenskom roku, kao i na cilj. To su prihvatljivi limiti, tako da ne mora da se vozi jakim tempom kako bi se što pre završilo.
Svako ko želi može da se pridruži bilo kom brevetu u Srbiji, u kojoj se oni održavaju od 2011, ili u nekoj drugoj zemlji. Akcenat je na uživanju jer ovo nisu takmičarski događaji i trke, a učestvuje se u redovnom saobraćaju. Nema ograničenja u godinama, osim što mora da se bude punoletan, a ako neko još nije napunio 18 potrebna je saglasnost roditelja.
Sva pravila, informacije o brevetima i kalendar možete pronaći na sajtu randonneurs-serbia i na fejsbuk grupi Randonneurs Serbia
Pariz–Brest–Pariz
Ove godine se održava i najčuveniji i prvi brevet na svetu Pariz–Brest–Pariz dug 1.200 kilometara. Ova Olimpijada među randonerima organizuje svake četiri godine.
Na ovaj događaj, na kom se prethodni put okupilo skoro šest i po hiljada dvotočkaša iz 60 zemalja, potrebno je kvalifikovati se. To se postiže tako što se u godini održavanja pređu redom breveti od 200 km, 300 km, 400 km i 600 km.
Upravo jedan kvalifikacioni, drugi u srpskom kalendaru ove godine, organizovao je 41-godišnji Ljubomir Mihajlović pod nazivom „Novi Sad 200 km“ ili „Prolećni krugovi Srema i Bačke“. Ciklo-turista, kako sebe naziva, iz Gospođinaca jedini je iz Srbije koji je dva puta završio „Pariz-Brest-Pariz“, a sada je i organizovao svoj prvi brevet na kom je učestvovalo 32 biciklista, od kojih i dve žene.
Mihajlović, koji je na ovaj način obišao skoro celu Srbiju, pa i išao do Grčke i Holandije, dao je priliku ljudima da odrade prvi korak u procesu kvalifikacija za „Pariz-Brest-Pariz“. Njemu je u planu da ode na ovaj, drugi po redu najpopularniji biciklistički događaj u Francuskoj posle čuvenog Tur d’ Fransa, treći put. Bio je 2015. i 2019. godine.
Otkada je 2013. odradio prvi brevet, Mihajlović je do sada upisao 20 događaja. Sada su mu u planu 300 km Svilajnac i 400 i 600 km Beograd, kako bi obezbedio vizu za „Pariz-Brest-Pariz“, a ovaj vid biciklizma preporučio bi svima.
– Najviše zbog druženja. Ne pravi se razlika ko je kakav, čime se bavi, kakav bicikl ima. Pomaže se međusobno na putu, ide sličnim tempom i uživa. Upoznaju se razni ljudi i to je najveća dobit breveta – rekao je Mihajlović.
Vremenski limiti
13:30 sati za 200km
20:00 za 300km
27:00 za 400km
40:00 za 600km
75:00 za 1000km
90:00 za 1200km
Istorija Pariz-Brest-Pariz
Biciklisti iz celog sveta dolaze na ovaj masovni događaj, a broj učesnika je zbog bezbednosti ograničen. Više hiljada ljudi pređe 1200 km od Pariza do Bresta i nazad.
Prvi put je ovaj događaj organizovan još 1891. godine od strane Pjera Žifara, identične dužine, s ciljem da se promoviše biciklizam. Tada je 206 profesionalnih biciklista i amatera učestvovalo, ali samo iz Francuske i samo muškarci. Brevet je 1901. postao međunarodni. Zbog težine odlučeno je da se održava svakih 10 godina, a posle na četiri.
Od 1931. godine do 2019. učestvovalo je 22.615 vozača.
Na prethodnom izdanju startovalo je 6418 učesnika iz više od 60 zemalja. Najstariji učesnici bili su Francuzi Žan Giljo (78 godina) i An-Mari Estrabo (69). Najmlađi su bili Nemac, Paul Volf (18) i Francuskinja Mael Anri (23).
U Srbiji
Kod nas prvi put organizovani 2011. godine, a kvalifikacionu seriju 200, 300, 400 i 600 završili su Jovan Eranović, Peđa Popović i Spasoje Spasojević i bili su prvi predstavnici Srbije na Pariz-Brest-Pariz, koji su uspešno završili.
Kalendar za 2023. godinu
April
2.04. Novi Sad 200, Ljubomir Mihajlović
08. Niš 300k, Marko Herman
13. Kruševac 400k, Miki Kovačević
22. Beograd 200k, Marjan Marjanović
22. 200k Leskovac, Mića Ivanović
29. Fleche Serbie, Igor Jerosimović
Maj
06. Niš 400km, Marko Herman
13. Beograd 200k, Marjan Marjanović
20. Svilajnački Klasik 300k, Igor Jerosimović
27. Niš 600k, Marko Herman
27. Beograd 300k, Marjan Marjanović
Jun
03. Beograd 400k, Marjan Marjanović
03. Kruševac 600k, Miki Kovačević
11. Lazarevac 200k, Vladimir Milić
17. Beograd 600k + 100k gravel, Marjan Marjanović
24. Kruševac 200/300/400/600 Vidovdanski breveti
Jul
02. Leskovac 1000k, Mića Ivanović
09. 200k + 100k Populaire, Beograd, Natalija Popović
15. Pančevo, Đerdap 600k, Igor Jerosimović
Avgust
06. Beograd, Šampita 200k, Igor Jerosimović
15. Pančevo, Đerdap 600k, Igor Jerosimović
26. Kruševac 300k, Miki Kovačević
Septembar
09. 300k Leskovac, Mića Ivanović
16. Kruševac 200k, Miki Kovačević
16. Subotica 200k, Nenad Pekić
Oktobar
08. Novi Sad, 200k Srema
27. Niš 200k, Marko Herman
<
