Nije dovoljno samo imati volje, želje i strasti za ono što volite da radite u životu, nego i biti spreman za jedan mozaik protkan i velikim odricanjem, posvećenošću, kako lepim, tako i teškim trenucima. Kada se sve sabere, najbitnije je da budete zadovoljni, srećni i ispunjenim zbog onog što ste uradili i u šta ste verovali da možete da postignete.
To je upravo kako se oseća Miluša Bošković (38), pobednica Skajraning lige Srbije i Crne Gore u sezoni 2022. Neverovatna energija kojom pleni devojka rođena u Kotoru, pomogla joj je da uspešno savlada staze na trkama različitih formata i da se drugi put okiti epitetom najbolje u ligi, pošto joj je isto pošlo za rukom 2017. godine. Kada je reč o ženskoj konkurenciji pre nje je to uspela samo Nela Lazarević.
Osma sezona je bila možda i najinteresantnija do sada. Trke su bile dinamične, na atraktivnim i novim lokacijama. Od sedam u kalendaru održano je šest, jer se događaj na Prokletijama otkazao zbog dana žalosti u Crnoj Gori. Počela je sezona sa zimskim izazovom na Jahorini, potom je usledio Tornik na Zlatiboru, pa ljubimica svih – Stara planina, gospodin direktor Durmitor, pa očaravajuća Sinjavina u Mojkovcu i na kraju Lužnički megdan u Babušnici.
U intervjuu sa Milušom Bošković “pretrčaćemo” ovim trkama u njenoj retrospektivi jedne od najuzbudljivijih sezona u kojoj je ukupna pobednica.
Šta ste prvo pomislili kada ste videli objavljen kalendar za 2022. godinu?
– Da budem iskrena, kakva i jesam uvek, pomislila sam “Sve trke ću da istrčim i na svakoj ću da pobedim” – kroz smeh, kao i obično, počela je Miluša da odgovara na pitanja.
Kojoj trci ste se najviše radovali?
– Durmitoru. Zbog toga što tamo nikad nije bila trka u okviru Skajraning lige. Bilo je ranije nekih drugih, ali ne na ovakvom nivou i ovoliko zvučno, jer je zahvaljujući Skajraning Srbiji ovaj sport dosta popularizovan i promovisan, kao i planine na kojim se održavaju trke, naravno. Radovala sam se Durmitoru. Znala sam da će biti prava avantura i istinski format skaj rejsa.
POVEZANE VESTI
Danijel Lončarević pobednik Skajraning lige 2022: Iz ravnice i sa obale Tise do vrtoglavih visina
Za koju trku ste pomislili da će biti najteža?
– Ove sezone je bilo mnogo trka i svaka je na svoj način imala svoju težinu, jer su različiti formati. Od Jahorine, koja je da kažemo bila kratka, ali u ekstremnim uslovima, pa do Stare planine od 100 kilometara i izuzetno teškog terena na Durmitoru. Da se razumemo, skajraning trke su teške, ni za jednu ne može da se kaže da je laka, jer imaju dosta tehničkih delova, jakih vertikalnih uspona, teških spusteva. Morate da budete podjednako dobri na trčanju, usponima i da imate dobru tehniku na spustevima i nekim tehničkim delovima, u steni, siparu, kombinaciji zemlje, kamena, lišća… Sve u svemu, sezona je bila brutalna, turbulentna i nimalo laka.
Kako je išao put do vaše druge pobede u Skajraning ligi Srbije i Crne Gore?
– Ni do jedne pobede nisam došla lako, naravno. Sve vreme mi je neko disao za vratom, nisam smela baš da se opuštam previše i to je odlično. Drago mi je što ljudi treniraju i tu bih posebno pohvalila Mariju Kostić, koja je ove godine mnogo napredovala. Ovo podrazumeva i jako puno odricanja, a ona godinama traje, što je za pohvalu, a isto važi i za Lidiju Radulović i Tatjanu Jovanović i sve devojke koje su se usudile da trče sve trke u lig. Svaka čast svakome ko se pojavi tu. Ne moramo svi biti pobednici, prvi, drugi i treći, nije bitno. Zaista je lepo izaći na crtu, boriti se do kraja, videti sportski duh i fer-plej. Ljudi su to zadržali svih ovih godina i drago mi je što imam priliku da trčim sa njima. Neko je sada bolji, spremniji, sledeći put će biti neko drugi. Bitno je da smo ljudi i da volimo i uživamo u ovome na jedan fer i sportski način. Skajraning je jako lep način da se upozna planina, neko novo mesto… Kad bih ja otišla, na primer, u Nišku Banju, na Suvu planinu, ili Staru planinu? Upustila sam se u jednu avanturu zvanu skajraning. Drago mi je da trajem, jer mi ovo postao i stil života, ovo volim i to je moja velika ljubav.
Da počnemo sa retrospektivom
Jahorina sky snow – 15 km, 1.150 m uspona – osvojeno prvo mesto
Dva puta ste pobedili na Jahorina ultra trejlu, ali u letnjim uslovima. Kako je bilo sada na prvom zimskom izdanju?
– Prava avantura. Ako se po jutru dan poznaje, tako se po Jahorini mogla prepoznati kakva će biti skajraning sezona. Od svih trka, ova mi je nekako ostavila najjači utisak, baš zbog toga što su bili izuzetno ekstremni uslovi i čak debeli minus. Startovali smo u pet ujutru, odmah nas je dočekala jaka vertikala, jer je trebalo izaći na vrh Jahorine. Imali smo jak minus, vetar, mećavu, sneg, čak i maglu i lošu vidljivost. Bilo je teško disati, svaki korak vam je bio tri puta teži nego u regularnim uslovima trčanja. U jednom trenutku sam i skrenula sa staze, pala mi je koncentracija i tu sam izgubila nekoliko minuta i pet devojaka me je prešlo. To mi je baš bio zabavan momenat. Trebalo je tih pet minuta prednosti koje sam napravila u odnosu na njih, ponovo steći, ali uspela sam jednu po jednu da prestignem.
Tornik sky race – 27 km, 1.600 m uspona – druga pobeda u sezoni
– Prvi put sam bila na Torniku i jako mi se dopalo. Na tih 27 kilometara, u tih nekoliko sati imali smo sva godišnja doba i vremenske prilike i neprilike. Bilo je zabavno jer se smenjivalo trčanje, vertikali uspon, jak spust, trčanje po dubokom snegu, ledu, potočićima, prelazile su se reke, išlo se kroz šumu, tehnički deo, kamen… Staza je bila izuzetno brza i ni jednog trenutka nije smelo da bude opuštanja.
Stara planina – 102 km, 4.900 m uspona – het-trik
– Na Staroj planini sam 2017. godine pobedila na 56 kilometara, a sada sam prvi put išla na 100. Zbog vremenskih neprilika staza je morala da bude izmeštena, imali smo dosta makadama, što je baš teško, ali to je bio jedini način da se trka održi. Bili su ekstremni uslovi, voda je na pojedinim mestima bila skoro do kuka. Meni je i to bila avantura. Stara nas je izula ove godine, na svim distancama, baš zbog tog nevremena i velike vode. Sreća što nismo imali grmljavinu i što je staza bila promenjena i u svakom mogućem trenutku je moglo vozilo da dođe do nas. Dobro je i što su ljudi završili nepovređeni. Stara je dosta nas izmorila, sva ta voda, teren na koji nisi navikao. Prosto, tako je bilo. Došao si na trku i šta sad da kažeš “E neću da trčim”. Ne, nego kažeš “Idemo u avanturu do kraja, preživeću i ovo”.
Durmitor sky race – 37 km, 3.100 m uspona – odustala
– Ovaj format mi je omiljen. Volim te ekstremne trke, sa dosta tehničkih delova, uspona. Međutim, nekih petnaest, dvadeset dana posle Stare planine sam se razbolela, možda mi je i opao imunitet. Oporavak je trajao dugo i nisam stigla da se pripremim za Durmitor, jer je razmak između te dve trke, koje su teške, bio mali, a formati su različiti. Stara je baš trčanje, a Durmitor je druga priča, na velikoj nadmorskoj visini. Mogla sam da ne startujem, ali rekla sam da idem pa ću videti kako ću se osećati. Znala sam da nisam OK, ali jednostavno, bilo je jače od mene. Prva dva sata sam išla dobro, držala sam se i samo sam odjednom doživela prekid. To mi se nikad nije desilo. Bilo mi je teško u tom trenutku što ne mogu da radim ono što najviše volim, kao da me neko sputava, drži me za ruke i noge i ne da mi. Ja hoću, ali ne mogu. Rekla sam sebi da moram malo da spustim loptu, odmorim i pustim da vreme odradi svoje, pa posle nastavljam avanturu. Ja volim da kažem i kada je lepo, a i kada nije. Neka ljudi, posebno novi u skajraningu, znaju da ne može uvek da ide sve glatko, da postoje i trenuci kada nailazimo na neuspeh. To se prosto svima dešava i treba izaći iz te situacije i odmoriti se. Durmitor je trka broj 1, iako je nisam završila. Tako se namestilo da sam ostala nedorečena u ovoj trci, tako da ću imati motiv više da se pripremam za sledeću.
Prošle godine ste bili član reprezentacije Srbije i Crne Gore koja je debitovala na Evropskom prvenstvu u Portugaliji. Ove sezone vas nije bilo na debiju na Svetskom prvenstvu u Italiji.
– Prehlada i bolest su me baš izbacile iz takta i oporavak je trajao dugo. Videla sam da na svetskom neću biti ni 80 posto ja i da bih se namučila, a volim da dajem maksimum. U dogovoru sa ljudima iz Skajraning asocijacije Srbije i Crne Gore odlučila sam da ne odem, a i na mlađima svet ostaje, imamo stvarno dobre momke i devojke koji su odlični u ovome.
Sinjavina – 34 km, 2000 m uspona – drugo mesto
– Iako sam ranije obilazila Sinjavinu, sada sam prvi put bila na trci. Oduševila sam se jer je bila izuzetno lepa i zabavna. Imali smo na početku kišu i hladno vreme, a posle nas je sunce sve nagradilo. Trka je bila izuzetno brza, ali to nije umanjilo lepotu trčanja preko Sinjavine. Bila sam druga, nisam mogla da stignem devojku iz Belorusije, jer je bila baš dobra. Svaka trka nije samo trčanje, nego i razmena energije, a ljudi koji dolaze su zaista jedna posebna kategorija. Vole skajraning, tu su godinama, uživaju i nose dobru energiju što se vidi na svakom startu trke i ništa ja tu ne bih menjala.
Lužnički sky race – 26 km, 1.650 m uspona – četvrta pobeda u sezoni
– Trka u Babušnici je bila kao nagrada organizatora i ljudi iz tog mesta za nas takmičare. Toliko su se potrudili da nam boravak bude ugodan, da nam ništa ne fali, da nam na stazi bude sve OK, iako je jedan deo bio ekstreman, a tu su se stvarno trudili da bude sve u najboljem redu. Na cilju je sve bilo lepo organizovano, lepo smo se družili i posle trke. Svaka čast tim ljudima, pokazali su se kao pravi domaćini.
Kalendar za 2023. godinu je objavljen. Na vašim omiljenim Prokletijama je Evropsko prvenstvo, prvi put organizovano na Balkanu. Jesu ciljevi već postavljeni?
– Mislim da ću da ganjam neki program za to evropsko. Biće lepih trka, naravno da se radujem sezoni. Dobro je kada čovek ima cilj ispred sebe i drži se toga, trenira i prilagođava mu se. Ja sam stalno u treningu. Sada ću istrčati neke polumaratone u Crnoj Gori, a posle kreću pripreme za ono što nas čeka 2023. godine. Jahorina je prva, pa ćemo po njoj znati kakva će nam biti sezona.
