Mina Mihajlović je prva članica Veslačkog kluba „Tamiš” iz Pančeva koja je dobila sportsku stipendiju u Sjedinjenim Američkim Državama i od avgusta je u timu „Piloti“ Univerziteta u Portlandu.
Studira hemiju i brzo se prilagodila novom načinu života i treniranja. Dve godine se pripremala za ovaj korak, tako da je spremna otišla „preko bare“.
– Pričala sam dosta sa trenerom Ognjenom Matijevićem, jer je više bio upućen u detalje odlaska u Ameriku. Znala sam kako stvari funkcionišu. Poslala sam mejlove za više univerziteta, ali u Portlandu sam dobila punu stipendiju i najviše mi se svideo program, trener je jako dobar. Postojala je mala nervoza, jer ipak idem na drugu stranu sveta, ostavljam sve, porodicu, prijatelje, ali više sam bila uzbuđenja, jer je ovo već duže vreme bio moj san. I dalje me drži adrenalin. Jako mi je lepo, drago mi je što sam se odlučila da dođem i što sam izabrala veslanje zato što je lep sport i pruža ti priliku kao što je ova. Ne znam da li bih došla u Ameriku da nije bilo veslanja – rekla nam je ova Pančevka.
Mina je odmah istakla da želi da ohrabri devojke da probaju veslanje.
– Lep je i zanimljiv sport. Smatram da živim zdraviji život otkad ga treniram volela bih da više njih pruži šansu ovom sportu. Ovde u timu imamo 30 devojaka, što je jako lepo videti, jer ja nisam imala to iskustvo, pa bih upravo zato i želela da se više devojaka pridruži Tamišu. Ako se trudiš mislim da lako može da se dobije i ova stipendija – dodala je Mihajlovićeva.
Kako kaže, brzo je „ušla u štos“ kada je reč o obavezama i načinu života u Portlandu.
– Samo moraš da budeš organizovan. Imamo predavanja svaki dan, sem vikendom i dva treninga dnevno. U Tamišu sam imala uglavnom jedan, tako da ovo jeste malo napornije, ali takmičimo se u Diviziji jedan pa i treba da bude teže. Izazovno je, ali mi se sviđa što je tako. Već vidim napredak i kod sebe i u timu. Lepo sam se uklopila. Dosta je lakše stidirati ovde i trenirati, jer je sve usklađeno i može sve da se postigne.
Dubl sa Jovanom Arsić
Preko leta će Mina Mihajlović trenirati u Tamišu i planira da ostane posvećena veslanju, u kom Srbija na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. ima za sada jednu predstavnicu, Jovanu Arsić iz Zrenjanina.
– Upoznala sam je na ergometrijadi prošle godine. Možda bude i neki dubl, volela bih da probam da veslam s njom jer je vrhunski sportista – rekla je Mina.
S obzirom na brojnost ženske ekipe Mina je u Americi imala priliku da prvi put vesla osmerac, pa i četverac sa devojkama, jer je u Pančevu bila u kombinaciji sa muškarcima.
– U Tamišu sam veslala skif, dubl i probala sam dvojac. Bila sam zadovoljna svim disciplinama, mada bi bilo dobro da je bilo više devojaka pa da probam i četverac, ali veslala sam ga sa muškarcima. Zato bih volela da se više devojaka priključi Tamišu, kako bi imale više opcija. U Americi sam se brzo navikla na veće posade, lakše je preći iz manjeg čamca u veći. Nije baš lako uskladiti osam devojaka, ali sve smo bolje. Veslale smo tri trke u četvercu, na jednoj smo bile druge. Drugačije su trke za mene jer su na pet kilometara, a u Srbiji sam veslala dva, ali nije toliko teško koliko sam mislila da će biti – opisala je Mina Mihajlović, koja je u timu „Piloti“ jedna od četiri internacionalke pored koleginica iz Kanade, Novog Zelanda i Meksika.
Sezona počinje na proleće i tada će se veslati regate od 2 km.
– Divizija jedan u kojoj se takmičimo obuhvata celu Ameriku, ali videćemo da li ćemo se takmičiti sa svim univerzitetima. Svakako da imamo neka važnija takmičenja i pričali smo već šta je to što bi trebalo da postignemo kada počne sezona.
Foto: Univerzitet u Portlandu
