Poznato je da se svi lako „zaraze” skajraningom, samo je pitanje kada će se to desiti i ko će vas uvući u svet nebeskog trčanja u kom ćete sigurno ostati jer će žeđ za novim izazovima da bude sve veća.
Kada je reč o Branu Baltiću iz Crne Gore, može se reći da ga je skajraningom „zarazila” Miluša Bošković, pobednica Skajraning lige Srbije i Crne Gore 2022. godine. Nagrada za najboljeg u ovom takmičenju za 2023. pripala je momku iz Mojkovca, pa je tako i drugu godinu zaredom otišla u ruke crnogorskih predstavnika, prvi put u muškoj konkurenciji.
Baltić je ove sezone učestvovao u svih pet trka u kalendaru lige, a šlag na torti došao je na kraju odlaskom i u Japan na Svetsko prvenstvo u trčanju uz stepenice.
Kako ste vi ušli u skajraning?
– Prvu skajraning trku odradio sam na Sinjajevini 2019. godine, koja mi je kao domaći teren, ali to ne računam svojim početkom, jer naredne dve godine nisam trčao, kada zbog korone 2020. nije ni bilo trka, a 2021. samo dve. Trčao polumaratone, maratone i planinarim redovno. Tako da mi je „vatreno skajraning krštenje” bio Durmitor skaj rejs 2022. Bila je to četvrta trka u kalendaru Skajraning lige, od 37 kilometara i 3.100 metara visinske razlike. Bio sam peti u generalnom plasmanu, a drugi u okviru lige. Posle je u septembru usledio odlazak na Svetsko prvenstvo u Italiju, gde sam učestvovao na skaj rejsu od 31 kilometra, sa 2.000 metara uspona. Miluša Bošković me je uvukla više u ovo. Predložila je da odemo na Lužnički megdan u Babušnicu i oboje smo tada pobedili, a ona je i osvojila ligu. Ja sam tada u foto-finišu bio bolji od Danijela Lončarevića iz Bečeja, koji je na kraju bio pobednik lige. Hteo sam više da se aktiviram u skajraning i zbog toga što se evropskog prvenstvo ove godine održavalo na Prokletijama, pa sam hteo da učestvujem i budem što spremniji na domaćem terenu.
Overen i Monblan u 2023.
Brano Baltić je 29. juna, samo dve sedmice pre Evropskog prvenstva na Prokletijama, popeo Monblan, najviši vrh zapadne Evrope i Alpa – 4.810 m. U sklopu aklimatizacionih priprema za ovaj uspon bio je na Monte Rosi u Italiji, na vrhovima Kastor i Poluks.
Da li ste ciljali da osvojite Skajraning ligu?
– Kada je Miluša pobedila, rodila se želja da i ja probam da budem prvi od muškaraca iz Crne Gore koji će dobro da se plasira, ali sticajem okolnosti osvojio sam ligu. U mislima mi je bilo da ostvarim što bolji rezultat, pa makar i da napadnem osvajanje lige jer mi je dalo vetar u leđa to što sam pobedio Lončarevića u foto-finišu u Lužnici, a on je osvojio ligu. Inače smo jako dobri prijatelji, ovo je jedno zdravo i fer-plej nadmetanje između nas dvojice.
Jahorina sky snow – 15 km, 1.150 m uspona – diskvalifikacija
– Prva trka u sezoni i diskvalifikacija. Prvi put sam učestvovao u trci ovog formata po snegu. Trčali smo B varijantu zbog lošeg vremena, a Dejan Žerajić i ja smo zajedno išli, bili prvi, ali smo dva kilometra pred kraj promašili stazu i nismo došli do kontrolne tačke pa smo diskvalifikovani.
POVEZANE VESTI
Danijel Lončarević pobednik Skajraning lige 2022: Iz ravnice i sa obale Tise do vrtoglavih visina
Miluša Bošković pobednica Skajraning lige 2022: Drago mi je da trajem u ovoj avanturi
Stara planina – Dupljak sky race 34 km, 2.300 m uspona – prvo mesto
– Prva trka na Staroj planini i pobeda. Mene je ova planina podsetila na našu Bjelasicu. Možda sledeće godine pokušam i dužu distancu jer je staza trčljiva. Vreme me je poslužilo jer kako sam stigao na cilj počelo je nevreme na Midžoru. Ovo je bila kvalifikaciona trka za Evropsko prvenstvo na Prokletijama, tako da je i zbog toga motiv bio velik.
Evropsko prvenstvo na Prokletijama – sky race, 30 km, 2.150 m uspona – 28. mesto
– Teren mi je bio poznat jer sam planinario tuda, ali sam prvi put trčao na Prokletijama. Prvi deo staze sam bio odličan, ali sam popustio posle jer je bilo nehumano vruće. Drago mi je što je i Negovan Stanković Gane, moj zemljak, na kraju treći u generalnom plasmanu u ligi, ostavio svoj pečat pogotovo na Prokletijama gde je u otvorenoj konkurenciji učestvovao u sve tri trke, različitih formata u tri dana. Odradio je vertikalni kilometar, ultru od 50 kilometara i skaj rejs od 30, po onakvoj vrućini. Učestvovao je, takođe, na svim trkama u okviru Skajraning lige Srbije i Crne Gore.
Sinjavina sky race – 34 km, 2.100 m uspona – treće mesto
– Tu mi je sve bilo poznato, domaći teren je. Pola trke sam bio prvi, onda su usledili malo stomačni problemi pa sam završio treći u generalnom plasmanu.
Lužnički sky race – 25 km, 1.600 m uspona – drugo mesto
– Sada imam poseban motiv za Lužnicu. Najpre sam ja 2022. godine pobedio Danijela Lončarevića u foto-finišu, a ove je on mene i to rekordom staze. A ja ću sledeće sezone u aprilu pokušati da mu „skinem” taj rekord….da se jurimo malo.
Svetsko prvenstvo u penjanju uz stepenice u Japanu – 59 spratova, 1.610 stepenica, uspon 285 m – osmo mesto
– Posle svetskog prvenstva 2022. godine, pa evropskog ove, usledio je i odlazak u Osaku. Srđan Mate je predstavljao Srbiju, ja Crnu Goru. Bilo je fenomenalno. Ljudi su došli sa svih strana sveta, Japanci su bez greške odradili organizaciju i zaista je bilo vrhunski.
Kakvi su planovi za sezonu 2024?
– Od noviteta tu su Kolašin, to mi je 20 kilometara od kuće i praktično opet domaći teren, a blizu mi je i Rumija kod Bara, pošto radim u Podgorici. Pokušaću da nastavim u istom ritmu, a ako budem dovoljno dobar u Kolašinu mogu da odem na Svetsko prvenstvo u Italiju u martu u toj disciplini, pa i u septembru na šampionat planete u Španiju. To je još jedna blagodet koju pruža skajraning, da se putuje dosta i dožive trke u drugim krajevima sveta.
Foto: Nikola Radojčić, Milan Kopčok, Matija Borbelj, Milan Radojčić
