Ima nešto u tome kada vam se najlepše stvari dese kada ih uopšte ne planirate. Tako je Vanja Đukelić ove godine došla do pobede u Skajraning ligi Srbije i Crne Gore, u kojoj je učestvovala na svih pet trka, najviše zbog ljubavi prema trčanju i boravku u prirodi, ne jureći rezultate i plasmane. Beograđanka je u svet trejla utrčala 2018. godine, a dve-tri godine pre toga je počela rekreativno da trči, za svoju dušu, da razmrda telo i smiri um, kako je rekla.
Ko je „krivac” za vaš ulazak u svet planinskog trčanja?
– Više ne znam ni kako je izgledao moj život pre trčanja i zašto nisam počela ranije, ali se sećam da sam i mnogo pre nego što sam nabavila prve patike za trčanje rekla jednom, i to vrlo samouvereno, iz fotelje, da ću jednog dana istrčati ultramaraton. Mislim da me tada niko nije shvatio ozbiljno 🙂 Dugo sam flertovala s tom idejom, dok konačno nisam rešila da zapertlam te patike i krenem u svet trčanja. Te 2018. nakon nekoliko godina trčkaranja po asfaltu, prijateljica Nika me je uvela u trejl trčanje kroz „Maze” trku u Jelašnici, od 15 km s preprekama. Kakva je to žurka bila… S obzirom na ljubav prema prirodi i planinama, nije bilo teško da se istog trena zaljubim u trejl i zamenim asfalt šumom, blatom i kamenom! Samo mesec dana kasnije, preuzbuđena, prijavila sam se za Jahorina ultra trejl, trku od 34 km i 2.100 metara uspona, iako nikad nisam trčala ni približnu distancu. Uspešno sam je završila, srećna kao malo dete koje je otkrilo jedan potpuno novi svet! Naredne godine trčala sam svoju prvu skajraning trku na Staroj planini, od 36 km i 2.400 metara visinske razlike, gde završavam na šestom mestu u ženskoj konkurenciji i počinjem da shvatam da pored toga što to volim, meni to i dobro ide. Što se gradskih trka tiče, njih čak i sada, za sve ove godine, mogu da nabrojim na prste jedne ruke. Uglavnom trčim u planinama. To mi je uostalom u genima, moji preci potiču sa planinskog venca Dinare, sigurna sam da je to upisano negde i u mojim nogama, kojima su brda jedna od prednosti na trkama. Kad je teško, često pomislim na moju baku koja je satima pešačila preko brda do škole ili drugog sela… to mi daje dodatnu snagu, a često se šalim da sam ja samo nastavila tradiciju skajranera u porodici i da mi je to u krvi.
Rekli ste da niste očekivali pobedu u ligi, ali sada kada ste došli do nje, kakav je osećaj i da li vam to predstavlja neki značaj za ubuduće?
– Iskreno, tek nakon Sinjajevine koja je bila pretposlednja trka u sezoni, prijateljica i nekadašnja šampionka skajraninga, Marija Sekulović, mi je rekla da su velike šanse da osvojim ligu, s obzirom na to da sam se i tu, nakon Prokletija, izborila za postolje. Smejala sam se i govorila da nema šanse, jer u tom trenutku i dalje nisam znala kako funkcioniše bodovanje, niti koliko poena imam. To vam govori o tome koliko ni u jednom trenutku ovo nisam planirala, a kamoli očekivala. Neću lagati da mi ne znači, sve mi je ovo jako zabavno i srećna sam, ali nemam planove ni da se ubuduće ozbiljno takmičim. Moji motivi zašto trčim ove trke su druge prirode, iako, priznajem, lepo je naći se na postolju. Ono što je, sigurna sam, doprinelo mom osvajanju lige, pored dobrih plasmana i učestvovanja na svim trkama, je dobra forma, na kojoj sam počela da radim tek ove godine i na kojoj moram da zahvalim mom treneru Igoru Kovačeviću iz „Živi Zdravo akademije”, koji mi je konačno objasnio, a i pokazalo se u praksi, koliko je trening snage bitan za trkače. Zahvaljujući njemu, svaku trku sam završavala s osmehom na licu i bez mnogo muke.
POVEZANE VESTI
Brano Baltić pobednik Skajraning lige 2023: Nastaviću u istom ritmu… da se jurimo još
Danijel Lončarević pobednik Skajraning lige 2022: Iz ravnice i sa obale Tise do vrtoglavih visina
Miluša Bošković pobednica Skajraning lige 2022: Drago mi je da trajem u ovoj avanturi
Jahorina sky snow – 15 km, 1.150 m uspona – šesto mesto
– Sezona je počela po meni najekstremnijom trkom, što zbog vremenskih uslova, što zbog starta u 5 sati ujutru, dakle po mraku, s čeonim lampama i derezama na patikama zbog dubokog snega. Samo 15 kilometara, ali i 1500 metara uspona. Inače nisam ranoranilac, tako da mi je uvek najteža stvar kod trka da ustanem tako rano. Kad ustanem i stanem na start, ja sam pola posla obavila! Te noći nisam spavala uopšte. Bilo je jako hladno, iako ne kao prethodne godine kada su uslovi bili strašni i kada se zbog magle i snega koji je vejao direktno u oči dosta trkača izgubilo i nije završilo trku. Usponi nisu imali kraja, noge su nam bile mokre sve vreme, ali za divno čudo završila sam trku sveža, stigavši pre nekih devojaka za koje znam da su inače brže od mene. Pomislila sam da ti čučnjevi i plenkovi koje sam nedavno počela da radim deluju. Isto jutro nakon trke smo uskočili u ski odela i ostatak dana proveli skijajući, kao da nismo trčali to jutro, takvu trku!
Planina je prostor gde rastemo i prevazilazimo sebe. Zbog toga, biti finišer ovakvih trka nije samo fizički trijumf. Za mene je to simbol naše sposobnosti da prevaziđemo različite izazove i u životu.
Stara planina – Dupljak sky race 34 km, 2.300 m uspona – četvrto mesto
– Nimalo laka, ali meni uvek draga trka. Moja omiljena uspomena s neke trke desila se upravo ovde, kada sam na poslednjim kilometrima naišla na krdo divljih konja od kojih je jedan prišao da me pozdravi. Taj trenutak je bio magičan! Na Staroj smo opet imali loše vremenske uslove. Kiša, grmljavina… kada je vreme takvo, nije dosta što imaš planinu ispred sebe, boriš se sa mnogo više od toga, sa samim sobom… sto puta ti prođe kroz glavu zašto, dođavola to radiš, neki ljudi usput odustaju, ali taj osećaj kad nakon svega prođeš kroz cilj je zaista poseban. Bila sam vrlo ponosna što sam završila trku u takvim uslovima, a posebno kad sam shvatila da sam stigla kao četvrta žena.
Evropsko prvenstvo na Prokletijama – open sky race, 30 km, 2.150 m uspona – treće mesto
– Mislim da je ovaj događaj svima ostao kao naupečatljivija trka sezone upravo zbog prvenstva koje se održavalo ovde i trajalo tri dana. Prokletije su nestvarno lepe, ali i surove. A dan nije mogao biti topliji. Prethodni dan se trčala skaj ultra od 50 km i 4.400 metara uspona, koju neki od naših najboljih trkača, nažalost nisu završili. Ljudi su kolabirali od napora i vrućine i odustajali. Upravo zbog toga, dobila sam savet da uđem sporo u trku kako ne bih pregorela rano i da štedim snagu i vodu. Tako je i bilo. Natovarena s tri i po litre vode, lagano i oprezno, ali lepim tempom, grabila sam uspone ispred sebe. Išlo mi je dobro i usput sam, kao i uvek, pravila fotke i zastajala da upijam te nestvarne predele. Ovo je najlepša, ali i najteža trka, koja zahteva maksimum fokusa, s tehničkim deonicama i dugim alpskim usponima i spustevima. Na nekim delovima smo bukvalno išli četvoronoške, do vrha malog Karanfila smo prestajali da budemo trkači i pretvarali smo se u penjače. Pala sam ne znam koliko puta dok sam se spuštala od Očnjaka do Grebaje i uspela da pokidam prednji vez ranca koji mi je do kraja trke pravio problem, jer sam morala da držim bidone rukama kako ne bi skakali previše dok trčim. Nekoliko puta sam stajala i pokušavala da ga pričvrstim, vezujući čvorove, ali bi svaki put iznova popustili. Uspela sam, takođe, da skrenem sa staze i izgubim se, ali sam opet brzo našla put. Pomalo nervozna, pojačala sam tempo i prestigla nekoliko ljudi. Po dolasku na kontrolnu tačku u Grebaju, dočekala me je nestvarna podrška i aplauz dragih ljudi i prijatelja volontera koji su mi saopštili da sam druga žena. Pomislila sam, dođavola, otkud ja druga?! Tek sam na dvanaestom kilometru, kako sad da održim tu poziciju?! Ja se obično na okrepama zadržavam i po pet-deset minuta, volim druženje s volonterima, ali sada su mi samo brzinski dopunili vodu, ispolivali me po glavi zbog vrućine i poslali dalje uz povike podrške. Bila sam malo tužna haha. Drugi deo trke je bio paklen, do vrha Popadije sam već ostala bez vode, ali su usputni planinari priskočili u pomoć s nekoliko gutljaja svojih zaliha. Tu mi se pridružila treća devojka, Austrijanka s kojom sam trčala do pred kraj kada su me sustigli vrućina i umor. I uprkos njenoj dobroj volji da završimo zajedno jer sam joj pomogla kad je njoj bilo teško, rekla sam joj da ta poslednja tri-četiri kilometra nastavi bez mene. Odatle pa do kraja trke imala sam podršku Danijela koji je vozio bajs pored i polivao me vodom jer je vrućina bila nesnosna. Konačno, ušla sam u cilj kao treća devojka (prva Srpkinja) i pomislila sam, svako ko ovo završi, bez obzira na plasman, je jedan veliki pobednik i mega car!
Sinjavina sky race – 34 km, 2.100 m uspona – treće mesto
– Ovo pamtim po tome što sam možda najviše puta pala na jednoj trci. Toliko sam padala da sam se sama sebi naglas smejala kad sam pri jednom od padova zaronila glavom u travu i posle je vadila iz usta. Valjda su noge bile umorne, ja neispavana, a teren zahtevan. Predeli, ono što sam videla kad nisam koncentrisano gledala ispred sebe, bili su prelepi. Kako to često biva kod mene, tek pred kraj trke, na poslednjoj okrepnoj stanici saznala sam od Ksenije da sam treća devojka. Smejem se i pitam je tri puta da li je sigurna. Gubila sam se dva puta kratko, ali nisam izgubila više od pet minuta. Doduše, taman onoliko koliko je sjajna i uporna Milica Medić stigla pre mene. Kad me je prestizala u prvoj polovini trke, pojma nisam imala da sam bila druga. Ali verovatno i bolje, ne volim tu vrstu pritiska. Srele smo se opet kod pretposlednje okrepe, ali sam se tu duže zadržala klopajući lubenice. Ispred nas dve je super-žena Varvara Šikanova stigla skoro sat i po pre i bila ukupno treća u generalnom plasmanu, čak ispred našeg sjajnog Brana Baltića koji je stigao kao treći muskarac. Ludilo!
Lužnički sky race – 25 km, 1.600 m uspona – šesto mesto
– Pred ovu, završnu trku lige, konačno je objavljen poredak i shvatila sam da sam, bez obzira na to kakav rezultat ostvarim, pobednica lige. Pritiska nije bilo, odlučila sam da se maksimalno zabavim s mojim drugarom Kristijanom, poznatim po svojoj blesavoj energiji, koji mi je pravio društvo tokom cele trke. Vrištimo, smejemo se, padamo, pevamo usput i završavamo zajedno! Uspon ka Golemom stolu je izgledao kao da smo na pokretnim stepenicama, ali u suprotnom pravcu. Mi grabimo ka gore, a idemo unazad! Sipar se odranjao, hvatali smo se za šta smo stigli, u nekim delovima smo koristili i neophodno uže. Spust je tek bio cirkus, tu nije bilo trčanja, više je ličilo na surfovanje, ili u mom slučaju na sankanje. Što je najvažnije, prošli smo samo uz nekoliko ogrebotina i vrhunski smo se zabavili! Ovo je trka s najboljom organizacijom i atmosferom, u cilju je muzika, masaža, pasulj, čak i vegi verzija za nas koji ne jedemo meso, voćkice, pivo i sjajni domaćini sa svojim lokalnim prozivodima. Sve pohvale!
Koja trka vam je bila najdraža i kojoj ćete se uvek rado vraćati?
– Kao najdražu trku izdvojila bih Prokletije, na koju sam posebno ponosna i čije mi se prvo izdanje 2021. još tad urezalo u srce, a kao najluđe Jahorinu i Lužnički (rock’n’roll) skajrejs! Stara planina mi je, takođe draga, tako da mislim da ću se njoj i predivnim Prokletijama uvek rado vraćati.
Šta je za vas najlepši aspekt skajraninga?
– Boravak i pokret u prirodi i planinama. Druženje s ljudima koji dele istu ljubav prema outdoor aktivnostima. Otkrivanje mesta, staza, vrhova na koje možda drugačije ne bismo otišli. Na ovaj način, mi za nekoliko sati vidimo nešto što bi neko možda u dva-tri dana planinarenja. Istina, mi to sve odradimo u trku, i upravo zbog toga nekad imam osećaj da kad previše jurim ostajem uskraćena za ono zbog čega sam na prvom mestu i počela da trčim skajraning trke. Logično je da vremenom postajemo brži i bolji, ali samo po sebi to nije moj cilj. Takođe, skajraning je za mene svojevrstan vid meditacije i terapije. Trke generalno, ali pogotovo ovako ekstremne. Planina je prostor gde rastemo i prevazilazimo sebe. Zbog toga, biti finišer ovakvih trka nije samo fizički trijumf. Za mene je to simbol naše sposobnosti da prevaziđemo različite izazove i u životu. Svaki korak prema cilju postaje metafora za nadvladavanje nekih ličnih prepreka, a prolazak kroz njega je podsetnik da smo sposobni da snagom volje one teške trenutke pretvorimo u naše male pobede. Uvek sam se osećala osnaženije nakon svake završene trke, tako da je za mene svako ko je ikad istrčao neku (skajraning) trku šampion!
Ova sezona je bila vrlo uzbudljiva, za mene na kraju i izuzetno uspešna. Pobednica Skajraning lige mi i dalje zvuči nestvarno. Ali, ono što zapravo ostaje kao najdraža nagrada, jesu prijatelji koje sam kroz ovaj sport stekla, njihova podrška i zajedničko vreme provedeno u planinama.
Sumirajući sve trke u 2023. godini, ubrajajući tu i one van skajraninga, kakva je bila ova sezona?
– Nisam išla na mnogo trka van skajraninga ove godine. Tu je bio Beogradski polumaraton, zatim moja omiljena trka u regionu s najboljom organizacijom i najsrdačnijim volonterima – Vučko trejl, na kom sam samo nedelju dana nakon Stare Planine, doduše na maloj stazi od 13 km, osvojila treće mesto, pa Nice Côte d’Azur by UTMB na 22 km i za kraj sezone sam opet bila na domaćem terenu na Povlen trejl rejsu od 15 km. Ova sezona je bila vrlo uzbudljiva, za mene na kraju i izuzetno uspešna. Pobednica Skajraning lige mi i dalje zvuči nestvarno. Ali, ono što zapravo ostaje kao najdraža nagrada, jesu prijatelji koje sam kroz ovaj sport stekla, njihova podrška i zajedničko vreme provedeno u planinama. Ok, i poneki novi ožiljak, kao podsetnik na sve avanture kroz koje smo usput prošli. 🙂 Imam osećaj, a i Strava mi potvrđuje, da ove godine nikad manje nisam trčala, možda je u tome tajna uspeha, haha! Trčati na odmor i svežinu!
Objavljen je kalendar za 2024. godinu. Da li planirate ponovo sve trke i da li imate nešto posebno zacrtano za skajraning sledeće godine?
– Ne planiram ništa unapred toliko, a kamoli trke. Zbog posla dosta putujem i često nisam u zemlji, tako da neretko prijavljujem trke u poslednji čas. Kolašin mi deluje zabavno, na Rumiji nisam nikad trčala, a s Durmitorom, tačnije s organizacijom na Durmitoru 2022. imam nedovršena posla. 🙂 Tako da ne sumnjam da će biti uzbudljivo! Volela bih da mogu da idem na sve trke, ali zacrtano jedino imam da se dobro zabavljamo, kao i do sada, i da čuvamo prirodu i jedni druge.
Vidimo se u planinama!
Foto: Skyrunning Serbia & Montenegro; privatna arhiva
